OVAJ TITOV POTEZ NIKO NIJE OČEKIVAO: Čak ni CIA nije predvidela šta će Broz da uradi! BIO JE TO ŠOK ZA CEO SVET

Kada je Tito postao pretnja za Staljina, i zašto je on počeo da vidi u njemu “svojeglavog” lidera balkanskih zemalja, pa i kako je CIA propustila da detektuje događanja 1948. godine, zbog čega se smatra jednim od “najvećih obaveštajnih promašaja”, piše hrvatski istoričar Tvrtko Jakovina u autorskom tekstu za Globus.
Jugoslavija je posle Drugog svetskog rata bila najdoslednija u sprovodenju politike Staljina i Sovjetskog Saveza, a Tito je bio “najsamostalniji, najponosniji, marksističkoj misli najdosledniji i najekstravagantniji lider”, tvrdi profesor sa Harvarda Od Arne Vestad u poslednjoj knjizi o Hladnom ratu.
Ubrzo je delovalo kao da se Tito nudi za drugog vođu komunističkog bloka i problemi su počeli da bivaju vidljivi početkom 1948. godine. Staljin je pozvao jugoslovenske vlasti u Moskvu i kritikovao ih zbog prebrze i nejasne politike stvaranja balkanske federacije.

“Ono što je bila zajednička politika sada je postao argument da je Tito želeo da preduzme vlast nad balkanskim zemljama. Ono što je bila komunistička predanost i shvatanje internacionalne dužnosti, pre svega pomoć Grcima u građanskom ratu, postalo je razlog za tešku kritiku”, piše hrvatski istoričar Tvrtko Jakovina u poslednjem broju Globusa, koji prenosi Jutarnji list.
“Zaoštravanje je bilo diskretno i vidljivo mesecima ranije, a Tito je “konačno bio pomenut u Čerčilovom govoru o ‘gvozdenoj zavesi’, Trumanova doktrina doneta je upravo zbog agresivne politike prema Grčkoj, a Jugoslavija je srušila američki avion iznad Slovenije. Nije bio previše razloga posumnjati u Tita.”

Ipak, zapadne diplomate su sugerisale da je Beograd za “Moskvu postao iritacija”, i da je “Tito svojeglav”.

“Niko, međutim, u ministarstvima nije preoznao ono što se događalo. U prvim analizama propusta tek osnovane CIA, nespajanje brojnih indicija u vezi sa ‘jugoslovenskom 1948.’ godine smatra se jednim od najvećih obaveštajnih promašaja”.
U početku, “u ambasadu FNRJ u Moskvi, sve češće su dolazili građani koji su se pitali zašto pritisci, zašto klevete, zašto tvrdnje da je Titovo vreme odbrojano”, piše ovaj istoričar, a Vladimir Velebit, prvi čovek Ministarstva spoljnih poslova, u pismu od 27. marta 1948. godine, biva optužen da je engleski špijun. On je došao kući i “svojoj drugarici” ispričao da je dobio amebe i da mora da miruje, ne sme da jede masno, ali niko mu nije poverovao.

“Kada je 28. juna 1948. godine u Bukureštu doneta Rezolucija Informbioroa komunističkih partija i osuđena Komunistička partija Jugoslavije, bilo je to iznenađenje koje se nije viđalo u međunarodnim odnosima. ‘Mi raspolažemo podacima da je Tito imperijalistički špijun’, rekao je Andrej Ždanov, jedan od najuticajnijih sovjetskih političara. Svi su podržali Sovjete, osim KPJ koja je odlučila da se suprotstavi.”

Please follow and like us:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *