Dan Republike: Kako se nekad slavio 29. novembar?

Iako je SFRJ odavno prestala da postoji, u ex yu zemljama mnogi pripadnici srednjih generacija rado se sećaju proslave 29. novembra.

Crvene marame i plave kapice s petokrakom za đake prvake, partizanski filmovi na televiziji, jesenji raspust za decu i odrasle, svadbe, i – nezaobilazni svinjokolj i čuvene partizanske pesme. Jednom rečju – Dan Republike.

storijski, 29. novembar obeležavao je godišnjicu Drugog zasedanja AVNOJ-a, kada je u Jajcu 1943. doneta odluka o federalnom ustrojstvu države, a u stvarnom životu bio je praćen pravom svečarskom atmosferom, obiljem hrane i pića, svečanim akademijama i naravno, neradnim danima…

Nakon završetka rata, 1945. godine, 29. novembar se slavio kao Dan Republike i bio jedan od najvećih praznika u nekadašnjoj SFRJ – proslavljao se dva neradna dana u glavnim gradovima republika bivše države.

Dok se proslavljao, praznik je pratila potpuna euforija. U većini krajeva u Srbiji obavljao se svinjokolj, tada su se najčešće zakazivale i svadbe…

Najveće ushićenje vladalo je kod prvaka koji su na taj dan postajali pioniri i koji su i usred noći morali znati čuvene stihove “Svečanog pionirskog obećanja”:

Danas, kada postajem pionir
Dajem časnu pionirsku reč:
Da ću marljivo učiti i raditi
I biti veran i dobar drug;
Da ću voleti našu samoupravnu domovinu
Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju
Da ću razvijati bratstvo i jedinstvo
I ideje za koje se borio Tito;
Da ću ceniti sve ljude sveta
koji žele slobodu i mir!

I nisu samo te rečenice odjekivale školama, ulicama, na televiziji. Mogle su se čuti i partizanske pesme kao što je čuvena “Sa Ovčara i Kablara”, zatim “Po šumama i gorama”, “Nas dva brata”, “Od Vardara pa do Triglava”, ali i neke manje poznate.

Poslušajte neke od njih:

Inače, partizanske pesme nisu samo stvar prošlosti.

Članovi Udruženje za negovanje tradicije omladinskog rada “Pavle Korčagin“ i dalje na današnji dan pevaju ove pesme, a možemo ih čuti i na koncertima, trgovima na prostoru nekadašnje Jugoslavije u izvođenju horova.

“Pevanje partizanskih pesama svedoči o važnosti suprotstavljanja novim “fašizmima” današnjice: privatizacije, javnog i privatnog duga i sve većih društvenih nejednakosti. One podsećaju na važnost udruživanja. Glas pojedinca teško se čuje, ali su udruženi glasovi mnogo glasniji, a poruka snažnija i jača”, istakla je svojevremeno etnomuzikolog Ana Hofman, autorka knjige “Novi život partizanskih pesama.”

I deca su u vreme SFRJ imala svoje “patriotske” hitove. Ovo je jedan od njih:

Please follow and like us:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *