Kako smo nekad išli na more u Jugoslavii!

Letovanja iz detinjstva i mladosti su nešto što je urezuje u sećanje za ceo život.

Tada, 70-tih, 80-tih i 90-tih mnogo čega nije bilo. Na put se kretalo rano ujutru kako bi se izbegle vrućine jer u jugićima i stojadinima nije bilo klime.

Sam put do primorja, koji je bio uglavnom u okviru tadašnjeg SFRJ-a, trajao je kao večnost.

Polazak na put je izgledao ovako:

Vozili smo stojadine, fiće i bube. I odlično su služili za putovanje do mora.

Doduše, to je trajalo mnooogoooo duže nego danas, a kad postane pretoplo, otvarali smo prozore širom.

Terase na obali mora sve su ličile jedna na drugu. Izgledale su ovako, uglavnom:

Nije bilo fensi torbi, već su se kupaći i peškiri nosili u ovim pletenim cegerima. Izgledaju kao da su za pijacu, danas su totalno aut, a tada su bile hit.

Na plaži su svi bili u sličnim kupaćim kostimima ili spido gaćicama. Van plaže, svi su bili istovetno obučeni – jer nije bilo puno da se bira.

A, zapravo, svi su hteli da izgledaju ovako:

Pre 20-30 godina nije bilo toliko klubova i kafića. Znalo se kada se izlazi, a niko nije zaglavljivao do rane zore.
Uglavnom su igranke organizovane u restoranima ili na terasama hotela.

Kugle sladoleda bile su najpopularniji oblik ledenog slatkiša. Bilo je poslastičarnica koliko danas ima “frižidera sa sladoledima”. Iskopavale su se iz vitrina, po želji i ukusu. To je bila najveća razonoda – biranje dobitne, najukusnije kombinacije.

Pouzdanije za javljanje su bile razglednice. Jeste da je onaj ko ih je slao često stizao kući pre njih i dočekivao ih, ali su stizale sigurno. “Primite puno pozdrava sa sunčanog Jadrana” i slične konstrukcije slali su maltene svi. Dobra stara vremena.

Please follow and like us:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *